OPTIKA 1

SVETOZARA RADOJČIĆA 8A, BEOGRAD

+381 (11) 346 - 7 - 210
+381 (11) 304 - 8 - 774

ocna-kuca-sfera

ocna-kuca-sfera sfera-centar-za-vid online-prodavnica-sfera

OPTIKA 2

DELIGRADSKA 27, BEOGRAD

+381 (11) - 268 - 47 - 61
+381 (11) - 407 - 45 - 89

Najčešća pitanja


 

Šta je kratkovidost?

očna-kuca-sfera

Kratkovidost ili miopija (myopia) je stanje oka kod kojeg zraci svetla padaju na fokus ispred mrežnjače umesto na nju. Zbog toga kratkovidi ljudi udaljene predmete vide zamućeno i nejasno i često moraju da polužmure kako bi fokusirali pogled i dobili oštriju sliku predmeta na daljinu.

Kratkovidost najčešće nastaje zbog povećane dužine očne jabučice - axialna (osna) kratkovidost. Kada je oko normalne dužine, ali je nešto veća zakrivljenost rožnjače ili očnog sočiva, optički aparat oka prelama svetlosne zrake više nego što je potrebno i nastaje refrakcijska ili prelomna kratkovidost. Zanimljiva činjenica je da povećanje dužine oka za 1mm povećava kratkovidost za -3D (dioptrija).

Kratkovidost može biti niska (do -3.00Dsph), srednja (-3.00 do -6.00D) i visoka preko -6.00Dsph. Sa stanovišta životnog doba i progresije kratkovidosti razlikujemo stacionarnu (benignu ili školsku) kratkovidost i progresivnu (malignu) kratkovidost- miopiju.

Kod nižih kratkovidosti moguće je imati dobar vid na blizinu, dok ljudi s visokim stepenom kratkovidosti ne vide dobro ni na daljinu ni na blizinu.

Krаtkovidost je veomа često stаnje oka kod velikog broja ljudi. Nastaje u detinjstvu i može da se pogoršava godinama sve dok se ne završi rast oka. Nekа istrаživаnjа podržаvаju teoriju dа je ovaj poremećaj nаsledan tvrdeći da genetika značajno utiče na rast oka i evoluciju kratkovidosti, tako da deca kratkovidih roditelja imaju mnogo veći rizik da i sama postanu kratkovida. Takođe se navodi i uticaj faktora životne sredine: geografsko područje, stil života, dnevne aktivnosti koje su veoma važne za nastanak kratkovidosti. Čak najnovija istraživanja navode da deca koja više vremena provode na otvorenom imaju manje šanse da budu kratkovida.

Školska kratkovidost koja se javlja kod dece od 9 do 11 godina, najčešći je oblik kratkovidosti i obično se zaustavlja u ranim 20-im god na 3 do 4D. Kratkovidost kod adolescenata i mlađih odraslih uglavnom napreduje polako i ima srednju vrednost oko 2D.

Visoka kratkovidost > od 6D obično je progresivna i napreduje više ukoliko se pojavi ranije. Kod visoko kratkovidog oka možemo očekivati degenerativne promene na mrežnjači i veću mogućnost težih komplikacija kao što su degeneracija žute mrlje, glaukomatozna neuropatija ili ablacija mrežnjače.

Simptomi kod dece mogu biti: uporno žmirkanje očiju, potreba da se sedi blizu monitora televizora ili u prvim klupama u učionici zbog blizine table, preterano treptanje, često trljanje očiju, kao i utisak da dete nije svesno udaljenosti predmeta. Među prvim znacima kratkovidosti, kod odraslih, mogu biti mutna slika ljudi i objekata na manjoj udaljenosti (ne prepoznavanje poznatih lica prekoputa ulice, ne raspoznavanje brojeva autobusa i sl), nesigurnost pri noćnoj vožnji, glavobolja pri naprezanju očiju i žmirkanje pri gledanju na daljinu (napor pri čitanju titla filma na TV-u ).

Kratkovidost se koriguje optičkim pomagalima ( naočarima i kontaktnim sočivima) ili refraktivnom hirurgijom.

 

Šta je dalekovidost?

očna-kuca-sfera

Dalekovidost ili hipermetropija (hypermetropia) je stanje oka kod kojeg se zraci svetlosti prelamaju iza mrežnjače umesto na nju. Usled toga se kod dalekovidih osoba dešava da imaju zamagljen vid pri gledanju na manje udaljenosti i pri dužem čitanju. Dalekovidost najčešće nastaje zbog prekratke ose očne jabučice ili preblage zakrivljenosti rožnjače.

Dalekovidost se može javiti u bilo kom životnom dobu i smatra se da je naslednog karaktera. Kod mladih osoba, ukoliko je dioptrija manja, simptomi mogu da izostanu, ali ukoliko je veća dioptrija simptomi se mogu prikriti dodatnim naprezanjem očnog mišića. To nije preporučljivo jer konstantnim dodatnim naprezanjem oka da se fokusira dolazi do zamora, glavobolja pa čak i razrokosti.

Simptomi dalekovidosti su: mutan vid na blizinu, dvostruke slike predmeta koji su blizu, bol unutar i oko očiju, brzo zamaranje pri čitanju, glavobolja nakon dugotrajnog rada na blizinu.

 

Staračka dalekovidost ili presbiopija (presbyopia)

Između 40-te i 45-te godine života većina ljudi postaje dalekovida. Staračka dalekovidosti je normalan fiziološki proces i rezultat starenja. Oštrina vida na blizinu se vremenom smanjuje tako da su mnogim ljudima posle četrdesete godine života za čitanje potrebne naočare za blizinu. Ovo se dešava jer vremenom očno sočivo stari, gubi elastičnost i sposobnost prilagodavanja. Prvi simptomi se mogu primetiti kada ruke postaju „kratke” odnosno kada osoba nesvesno počinje da udaljava predmete kako bi izoštrila vid (udaljavanje novina da bi se bolje videla slova). Staračka dalekovidost je proces koji vremenom napreduje i zato je potrebno menjati dioptriju na naočarima za čitanje svakih par godina. Osobe obično same primete da im stare naočare za čitanje ne odgovaraju.

 

Šta je strabizam?

očna-kuca-sfera

Strabizam je poremećaj položaja oćiju. To je nemogućnost oba oka da istovremeno gledaju u istom pravcu, odnosno u isti predmet posmatranja. Jedno oko gleda u predmet posmatranja, dok drugo oko može da skreće ka unutra, spolja, naviše ili naniže. Paralelni položaj očiju ima veliko značenje za kvalitetan razvoj vida u detinjstvu, a tokom života omogućuje vidnu funkciju bez tegoba.

Uzroci pojave strabizma su brojni. Kod male dece strabizam je često posledica nekorigovane refrakcione greške ( češće kod dalekovidosti nego kod kratkovidosti, a ponekad usled različite refrakcije na oba oka- anizometropije). Kao moguće uzroke nastanka strabizma kod dece važno je napomenuti bolesti oka koje dovode do smanjene vidne oštrine kao što je kongenitalna katarakta, poremećaje u građi ili funkciji mišića koji pokreću oko i poremećaje u razvoju refleksa u mozgu koji su važni za saradnju oba oka u procesu vida. Kod odraslih strabizam može biti posledica različitih bolesti: tumora oka ili mozga, traumatskih povreda, moždanog udara, botulizma.

Strabizam se češće susreće u pojedinim porodicama pa je određena uloga nasleđivanja neosporna. Veća je mogućnost javljanja kod prevremeno rođene dece sa malom porođajnom težinom. Strabizam dečije dobi ima veliku učestalost. Vid nije razvijen pri rođenju nego njegov razvoj započinje gledanjem. Razvoj vida je najaktivniji u prve 2-3 godine života. To je upravo kritično doba za nastanak slabovidnosti kod strabizma.

Tipična je podela strabizma na pravi i lažni tzv. pseudostrabizam (epicantus, velika pupilarna distanca), te na manifestni i latentni. Strabizam može biti kongenitalni i stečeni, unilateralni (na jednom oku) ili alterirajući – naizmenično skretanje i fiksacija oba oka. Osnovna klasifikacija pravog strabizma odnosi se na pokretljivost mišića i smer otklona očne jabučice. Vezano za pokretljivost mišića razlikujemo konkomitantni i paralitički strabizam. Prema smeru otklona očne jabučice strabizam se deli na: ezotropiju- oko skreće na unutra, egzotropiju- oko skreće prema spolja, hipertropiju- oko skreće na gore, hipotropiju- oko skreće na dole.

Za dobar i zdrav vid, neophodno je da očne jabučice oba oka budu u istoj ravni i da zajedno učestvuju u formiranje slike koju gledamo. Ova mogućnost mozga da napravi jednu sliku, a da dobija informacije iz dva oka naziva se binokularni vid. Ukoliko jedno oko skreće mozak dobija dve različite slike koje ne može da obradi. U početku nastanka strabizma osnovni simptomi su duple slike, gubitak trodimenzionalnosti, prinudni položaj glave. Duple slike vremenom nestaju jer mozak nauči da eliminiše sliku koju dobija od oka slabije vidne oštrine, koje skreće i oslanja se na sliku koju mu šalje zdravo oko. Ovo dovodi do nastanka slabovidosti (smanjenog vidnog potencijala) na oku koje skreće, odnosno stanje poznato i kao lenjo oko. Slabovidost je najteži funkcionalni problem strabizma, koji ako se ne leči na vreme, ostaje trajno prisutan.

očna-kuca-sfera

Dijagnozu je potrebno postaviti što ranije kako bi se što ranije započelo lečenje i sprečila pojava slabovidosti. Pregled se može obaviti već kada dete ima godinu dana. Predviđenim dijagnostičkim metodama stiče se uvid u dubinu poremećaja. Kada se stvori dobar odnos sa malim pacijentom, sva ispitivanja funkcije vida mogu se bez poteškoća obaviti i na sasvim maloj deci. Idealno bi bilo sistematski pregled vida obaviti između 3. i 4. godine godine, a ne pred polazak u školu, kao što je to najčešće do sada bio slučaj. Razvijene zemlje imaju razrađene programe za ispitivanje vida kod dece u dobi od 3-4 godine. Taj model se uvodi i kod nas.

Najčešći načini lečenje strabizma su: optička korekcija refrakcione anomalije nošenjem naočara ili kontaktnih sočiva, prizma naočare, okluzija- zatvaranje zdravog oka da bi se angažovalo slabovido oko, vežbe okularnih mišića i operacija na okulanim mišićima. Lečenjem postižemo: optimalnu oštrinu vida svakog oka, saradnju oba oka tj. binokularni vid, estetski efekat i u nekim slučajevima bolji položaj glave. Operacija se izvodi kod dece u opštoj anesteziji dok je kod odraslih moguća i lokalna anestezija. Posle operacije često su potrebne vežbe okularnih mišića i odgovarajuća optička korekcija da bi se održalo postignuto stanje. Ponekad je zbog nedovoljne ili prekomerne korekcije na okularnim mišićima potrebno raditi i ponovni operativni zahvat.

Posebno je važno naglasiti da je lečenje strabizma dugotrajno, te da ne daje uvek očekivane rezultate. Ulogu u njemu nema samo lekar nego i dete i posebno njegovi roditelji. Saradnjom svih navedenih dobijaju se uslovi za provođenje svih metoda lečenja.

Najbolja prevencija strabizma i slabovidosti je blagovremeno otkrivanje i adekvatna korekcija postojeće refrakcione anomalije (dalekovidosti, kratkovidosti ili astigmatzma). Ako je potrebno provode se i odgovarajuće vežbe okularnih mišića, kao i zatvaranje-okluzija boljeg oka da bi se dobio maksimum vidnog potencijala uz odgovarajuću optičku korekciju na slabijem oku. Da bi se provela ova prevencija još jednom napominjemo značaj ranog sistematskog pregleda dečijeg vida.

 

Šta je astigmatizam?

očna-kuca-sfera

Astigmatizam je stanje oka koja se često naziva „ cilindar“. Nastaje zbog nepravilno zakrivljene rožnjače (ispupčene ili zaravljene), koja svetlost ne prelama u svim meridijanima jednako i ne seče svetlosne zrake u tački jasnog vida već je rasipa. Ponekad nastaje i zbog nepravilno zakrivljenog očnog sočiva što takodje dovodi do pojave dioptrije. On se najčešće pojavljuje u kombinaciji sa kratkovidošću ili dalekovidošću.

Simptomi astigmatizma su: zamagljen i nejasan vid na svim udaljenostima, deformisana slika (deformisana štampana slova pri čitanju), brzo zamaranje, držanje glave u kosom položaju (pri čitanju, gledanju monitora i sl.), glavobolje, iscrpljenost i razrokost.

Ova refrakciona mana može biti urođena odnosno prisutna po rođenju ili stečena mana oka usled povreda oka, nakon operacije ili inflamatornih bolesti rožnjače. Kod blagog astigmatizma osoba ne primećuje uvek postojanje poremećaja, jer zamagljen vid ispravlja akomodacijom (prilagođavanje očnog sočiva za gledanje na blizinu). Visoki stepen astigmatizma uzrokuje značajne probleme sa vidom i nemoguće ga je neprimetiti. Ljudi koji boluju od astigmatizma često mogu bolje videti nejasan predmet kada zarotiraju glavu, ili kada drže glavu pod uglom ( kada spuste glavu i gledaju “prema gore”).

Vrste astigmatizma

U zavisnosti od tipa zakrivljenosti rožnjače astigmatizam može biti:

  • Pravilan (regularan) astigmatizam kod koga postoje dva glavna meridijana rožnjače od kojih jedan ima najveću zakrivljenost u odnosu na ostale a drugi ima najmanju zakrivljenost u odnosu na sve ostale meridijane. Kod regularnog astigmatizma glavni meridijani se uvek međusobno nalaze pod uglom od 90 stepeni. On se koriguje optičkim pomagalima (dioptrijskim naočarima ili toričnim kontaktnim sočivima).
  • Nepravilan (iregularan) astigmatizam je onaj kod koga meridijani imaju različitu zakrivljenost i među njima nema pravilne pozicije. Iregularni astigmatizam je obično posledica nekih bolesti rožnjače(keratokonus), povreda ili prethodnih hirurških intervencija.
  •  

    U zavisnosti od tipa refrakcione mane astigmatizam može biti:

  • Miopni (kratkovidi) astigmatizam kod koga su oba glavna meridijana rožnjače kratkovida i fokusiraju zrake pre tačke jasnog vida (oba imaju minus dioptriju ali različitog stepena)
  • Hipermetropni (dalekovidi) astigmatizam kod koga su oba meridijana dalekovida i prelamaju svetlost iza tačke jasnog vida (oba imaju plus dioptriju različitog intenziteta)
  • Miksni (mešoviti) astigmatizam kod koga je jedan meridijan kratkovid a drugi dalekovid pa jedan od fokusa leži pre a drugi iza tačke jasnog vida (jedan meridijan ima plus a drugi minus dioptriju).
  •  

    Test 1 - Astigmatizam

    Iz različitih udaljenosti pogledajte ovu sliku.

    očna-kuca-sfera

    Ukoliko vidite sve linije pravilno (jednake debljine sa istim razmakom) znači da nemate astigmatizam. Ukoliko vidite nešto poput dva trougla koji imaju vrh u sredini slike znači da imate astigmatizam.

    Probajte da pomerate glavu desno-levo i videćete da se i trouglovi pomeraju sa vama jer astigmatizam dolazi pod određenim uglom.

    Test 2 - Astigmatizam

    očna-kuca-sfera

    Takođe će i ovde zdravom oku sve linije biti jednake daljine i u jednakoj udaljenosti. Dok će osobe sa astigmatizmom videti neke linije kao deblje i tamnije od drugih. I ovde probati rotirati glavu i videti šta se dešava.

     

     

    Društvo oftalmologa kontaktologa Srbije (COLSS)

    colss

     

     

    Evropsko udruženje oftalmologa kontaktologa (ECLSO)

    EU-contact-lens