OPTIKA1
    Svetozara Radojčića 8a, Beograd
    +381 (11) 346 7 210
    +381 (11) 304 8 774

    OPTIKA 2
    Deligradska 27, Beograd
    +381 (11) 268 47 61
    +381 (11) 407 45 89

    Šta je kratkovidost

    Kratkovidost ili miopija (myopia) je stanje oka kod kojeg zraci svetla padaju na fokus ispred mrežnjače umesto na nju. Zbog toga kratkovidi ljudi udaljene predmete vide zamućeno i nejasno i često moraju da polužmure kako bi fokusirali pogled i dobili oštriju sliku predmeta na daljinu.

    Kratkovidost najčešće nastaje zbog povećane dužine očne jabučice - axialna (osna) kratkovidost. Kada je oko normalne dužine, ali je nešto veća zakrivljenost rožnjače ili očnog sočiva, optički aparat oka prelama svetlosne zrake više nego što je potrebno i nastaje refrakcijska ili prelomna kratkovidost. Zanimljiva činjenica je da povećanje dužine oka za 1mm povećava kratkovidost za -3D (dioptrija).

    Kratkovidost može biti niska (do -3.00Dsph), srednja (-3.00 do -6.00D) i visoka preko -6.00Dsph. Sa stanovišta životnog doba i progresije kratkovidosti razlikujemo stacionarnu (benignu ili školsku) kratkovidost i progresivnu (malignu) kratkovidost- miopiju.

    Kod nižih kratkovidosti moguće je imati dobar vid na blizinu, dok ljudi s visokim stepenom kratkovidosti ne vide dobro ni na daljinu ni na blizinu.

    Krаtkovidost je veomа često stаnje oka kod velikog broja ljudi. Nastaje u detinjstvu i može da se pogoršava godinama sve dok se ne završi rast oka. Nekа istrаživаnjа podržаvаju teoriju dа je ovaj poremećaj nаsledan tvrdeći da genetika značajno utiče na rast oka i evoluciju kratkovidosti, tako da deca kratkovidih roditelja imaju mnogo veći rizik da i sama postanu kratkovida. Takođe se navodi i uticaj faktora životne sredine: geografsko područje, stil života, dnevne aktivnosti koje su veoma važne za nastanak kratkovidosti. Čak najnovija istraživanja navode da deca koja više vremena provode na otvorenom imaju manje šanse da budu kratkovida.

    Školska kratkovidost koja se javlja kod dece od 9 do 11 godina, najčešći je oblik kratkovidosti i obično se zaustavlja u ranim 20-im god na 3 do 4D. Kratkovidost kod adolescenata i mlađih odraslih uglavnom napreduje polako i ima srednju vrednost oko 2D.

    Visoka kratkovidost > od 6D obično je progresivna i napreduje više ukoliko se pojavi ranije. Kod visoko kratkovidog oka možemo očekivati degenerativne promene na mrežnjači i veću mogućnost težih komplikacija kao što su degeneracija žute mrlje, glaukomatozna neuropatija ili ablacija mrežnjače.

    Simptomi kod dece mogu biti: uporno žmirkanje očiju, potreba da se sedi blizu monitora televizora ili u prvim klupama u učionici zbog blizine table, preterano treptanje, često trljanje očiju, kao i utisak da dete nije svesno udaljenosti predmeta. Među prvim znacima kratkovidosti, kod odraslih, mogu biti mutna slika ljudi i objekata na manjoj udaljenosti (ne prepoznavanje poznatih lica prekoputa ulice, ne raspoznavanje brojeva autobusa i sl), nesigurnost pri noćnoj vožnji, glavobolja pri naprezanju očiju i žmirkanje pri gledanju na daljinu (napor pri čitanju titla filma na TV-u ).

    Kratkovidost se koriguje optičkim pomagalima ( naočarima i kontaktnim sočivima) ili refraktivnom hirurgijom.

    Ista destinacija Šta je dalekovidost »

    Društvo oftalmologa kontaktologa Srbije (COLSS)
    colss logo

     

    Evropsko udruženje oftalmologa kontaktologa (ECLSO)

    eclso logo

     logo sfera

    Svetozara Radojčića 8a
    Beograd 11000
    011/ 3467 210
    069/ 3467 210

    Radno vreme

    OPTIKA 1
    Radnim danima : 11-19h
    Subota: 10-14h

    OPTIKA 1

    Radnim danima : 09-17h
    Subota: 10-14h

    FB ikona  IG ikona  TW ikona  YT ikona  SKYPE ikona

    © 2017 Sfera

    Search