Dalekovidost ili hipermetropija (hypermetropia) je stanje oka kod kojeg se zraci svetlosti prelamaju iza mrežnjače umesto na nju. Usled toga se kod dalekovidih osoba dešava da imaju zamagljen vid pri gledanju na manje udaljenosti i pri dužem čitanju. Dalekovidost najčešće nastaje zbog prekratke ose očne jabučice ili preblage zakrivljenosti rožnjače.

Dalekovidost se može javiti u bilo kom životnom dobu i smatra se da je naslednog karaktera. Kod mladih osoba, ukoliko je dioptrija manja, simptomi mogu da izostanu, ali ukoliko je veća dioptrija simptomi se mogu prikriti dodatnim naprezanjem očnog mišića. To nije preporučljivo jer konstantnim dodatnim naprezanjem oka da se fokusira dolazi do zamora, glavobolja pa čak i razrokosti.

Simptomi dalekovidosti su: mutan vid na blizinu, dvostruke slike predmeta koji su blizu, bol unutar i oko očiju, brzo zamaranje pri čitanju, glavobolja nakon dugotrajnog rada na blizinu.

Staračka dalekovidost ili presbiopija (presbyopia)

Između 40-te i 45-te godine života većina ljudi postaje dalekovida. Staračka dalekovidosti je normalan fiziološki proces i rezultat starenja. Oštrina vida na blizinu se vremenom smanjuje tako da su mnogim ljudima posle četrdesete godine života za čitanje potrebne naočare za blizinu. Ovo se dešava jer vremenom očno sočivo stari, gubi elastičnost i sposobnost prilagodavanja. Prvi simptomi se mogu primetiti kada ruke postaju „kratke” odnosno kada osoba nesvesno počinje da udaljava predmete kako bi izoštrila vid (udaljavanje novina da bi se bolje videla slova). Staračka dalekovidost je proces koji vremenom napreduje i zato je potrebno menjati dioptriju na naočarima za čitanje svakih par godina. Osobe obično same primete da im stare naočare za čitanje ne odgovaraju.